Srpski književni glasnik

_——_—_- =

АНАЛОТИЈЕ МЕЂУ ДИСПАРАТНИМ ПОЈАВАМА. 595

механичких модела, који их илуструју m код којих сваки део и његова функција играју пету улогу коју MH одговарајући фактори у физичкој појави што одговара таквоме моделу. Радови те врете нарочито су постали многобројни у последње време п основна им се идеја може, у крајњој анализи, свести на ову: кад је дата каква физичка. појава, ако се у овој знају улоге појединих фактора или врете акција узрока, који их производе, па ма ти узроци п не били познати по евојој пнтимној природи, могућно је конструпсатп такав механизам за чије ће функционисање важити пети закони што важе п за саму поематрану појаву. Између кретања таквога механизма и физичке појаве коју OH шематизује, постоји тада потпуна аналогија, и то баш оне врете о којој. је овле реч. ВБ. Томсон, лоследан своме начелу, по коме „разумети какву појаву значи умети начинити њен механички модел“, конструпеао је механичке моделе за врло велики број разноликих физичких појава. Енглески. физичари. код којих је нарочито омиљена та врета петраживања, ншопли су разноврсне“ механичке системе, који до појединости плуструју извесне компликоване оптичке појаве, као“ што су: аномална диенерсија. фоефоресценHuja, M". Талијанеки су се физичари поглавито бавили тражењем механичких 'модела за шематипзовање разних електричних појава. Од нарочитога су интереса такви молели за шематизовање извесних електродинамичких појава, као, на пример, појаве пепражњавања кондензатора, у којима улогу електричних“ фактора играју чисто механички фактори: улогу електричног кола играју пзвесна тела, што се обрћу око једне осовине; улогу количине електрицитета игра угао обртања; улогу електричног отпора механички отпор; улогу коефицијента индукције моменат инерције механичког система, п тако даље. Закони и целокупна. теорија таквих појава анааогиз су, до епћутних појединости, са онима који вреле за мехапичке системе, олпчене у. тим моделима. , : BS“