Srpski književni glasnik

и

„4

: . . i * to % = А Li ii А ФА ка ЛЕ та о Lt" MN 3. . # #2 NI ~ a о. 5 M S se TRL + го 9 СРПСКИ Књижевни ГлАсСНИК.

шта бити пријатног Или ти, пошто си у ходнику видео оне“ кљунове од лађа, мислиш да улазиш у евоју кућу. Не може“ то бити. Јер и ако си без разума, без осећаја. као што еп, uma познајеш себе, своје имање и своје... Као ми је самих зидова и кровова... Немојте питати; постао је ваљан; са својом мимеком глумицом се развео, по децемвиреким законима се раставио, отерао је. Како је опет угледан грађанин, како частан! из целог живота његова ништа. није часније нето то, што је се са мимском глумицом раставио. А како често употребљава: „ти конеул и Антоније“ | то ће рећи: п консул п најбестиднији човек, и консул и најгори човек, Јер шта је друго Антоније“ Кад би се достојанство у имену обележавало, рекао би, ми слим, некал дед твој ла сп п консул и Антоније. Никал он није рекао. Рекао би и мој друг. твој етриц, осим ако си само Антоније... али враћам се твојој улози, 'т.ј. грађанском рату, који је постао, изазван и предузет твојим радом, У том рату ниси био како због плашљивости своје тако и због телесног уживања. Проливао cm трађанеку крв или S још пре пио; био си у фарсалској бици вођ. Луција До И миција, врло славна и врло племенита човека, убио си. у и уз то си после врло грозног гоњења. поубијао многе, који су из боја побегли, а које би Цезар може бити caчувао, као што је с некима то и учинио. | „Али оставимо прошлост; овај један дан, један, велим, данашњи дан, овај тренутак, у који говорим, брани, i ако можеш. Зашто је кругом оружаних људи ограђен сенат, зашто ме твоји пратиоци с мачевима слушају, зашто. врата од Конкордије нису отворена, зашто љуле свих | племена, највише варваре, Итирејане са стрелама доводи на форум “7 Каже да то чини ради своје олбране,. Зар није хиљаду пута боље погинути, него у својој д а чу жави без одбране оружаних људи не моћи живети“ Али“ ДА није то, веруј ми, никаква одбрана; љубављу и оданог шћу КС треба да се оградиш, а не оружјем. Оду зеће и истргнуће ти га римски нарол, о камо среће, | Лок смо ми неповређени! Али ма како е нама поступао, "док 7.

* . i в