Srpski književni glasnik

VAN OI NK “TE 5 #. / + и > = ya) 25 7 CVP OIOAOI 586 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

кестењасте боје падала је по јаци, глатка и лепо очешљана. Њој падоше у очи његови нокти који су били дужи но што су се носили у Јонвилу. На њихово неговање „Леон је нарочиту пажњу обраћао; тога ради имао“ је нарочити перорез у својој кутији с прибором за па писање. 2 Они се вратише у Јонвил, идући обалом речице. У, топло доба године висока обала била је шира, и тако су се до дна видели зидови башта са степеницама од неколико басамака које су се спуштале до речице. Она је текла нечујно, брза и хладна; висока танана трава повијала се у њој по матици, и као напуштена зелена коса ширила се у њеној бистрини. Покадшто је на врху трске или на лишћу перунике по који инсект тананих ногу милио или стојао. Сунце је својим зрацима осветљавало мале плаве клобуке који су избијали један за другим и распрекавали се; старе поткресане врбе огледале су у води своју сиву кору; преко реке, свуда унаоколо, ли- : ваде су се чиниле пусте, Било је време ручка по мајурима, и млада жена и њен пратилац чули су у ходу само одмерени бат својих корака по путањи, речи које су говорили једно другоме и шуштање Емине хаљине која се > косила око ње. | с Баштенски зидови, начичкани по врху комадима. стакла, беху врели као кров какве стаклене баште. У цио глама беше изникао шебој; и ивицом свога отвореног | : сунцобрана, госпођа Бовари закачила би у проласку по 7 који његов увели цвет који се распадао у жути прах, | : ha или би mo koja гранчица козњака и бршљана, који су висили споља, остала за часак на свили, закачивши ве за ресе од сунцобрана. а „a 2: 3 Onu су разговарали o некој трупи шпањоаских играча, која је очекивана у руанском позоришту. Ви ћете ићи упита она. — Ако будем могао, одговори он. Зар нису имали ништа друго да кажу једно пару ~“ С гоме7 Њихове очи међутим одавале су озбиљнији амо