Srpski književni glasnik

604 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

које је тада неодољиво привлачило све напредније млађе људе. Стихови, и ако још тврди, са тешким изразом, били су примећени, али је млади песник стицао извесне скрупуле тако ретке код млађих људи, нарочито нов. песника. Њему се учинило да пре писања треба радити и учити, да, као и све друго, п таленат треба да буде рањен и залеван, и неколико година он се дао на проучавање модерних песника француских, нарочито Верлена и Сили-Придома, пишући вазда стихове, али чувајући се да их публикује. Г. Богдан Поповић, са књижевним либерализмом који одликује његово уређивање Српског Књижевног Гласника, желећи да да маха и прилике свима младим талентима ла се покажу, није га могао приволети да штамна и једну своју ствар. Смрт је учинила да се Луковић много раније јавио но што је икада замишљао! „Као у политици тако и у књижевности, његово име откривено је тек онога дана када га је нестало“, како се вели у кратком предговору његовим песмама.

Све његове песме имају два до три основна мотива: јецање душе спутане за земљу, гмизање по прашини духа који хоће да прне у зрачне висине; оно особито. осећање у сутон, онај мистични час када се боље но икада чује дисање Природе и када неко пантеистичко осећање додирује сваку иоле финију душу; јесењи пејзаж, тако дубоко интиман и речит, тужно огледало меланхоличних духова; најзад, неко тамно, далеко предосећање смрти, тиха и дискретна тежња за вечитим миром са оне стране гроба.

Оно што даје особиту моралну физиономију нашем нараштају, овоме који је сада између двадесет и тридесет година, то је што је без икаквог идеала без трунке уверења, са олабављеном вољом, ушао у живот, у политичким и друштвеним приликама да не може бити горим, да не може бити отровнијим и очајнијим. Наш нараштај није имао ни идеал националнога јединства и патриотске романтике као што је било шездесетих го- a