Srpski književni glasnik

| NR О

с

ГОСПОЂА ЂОВАРИ. (10.) У.

То је било једне недеље фебруара месеца, једно по Ž подне кад је падао енег. "Ови, Г. п госпођа Бовари, Хоме и Г. Леон, беху отишли да разгледају, на по миље од Јонвила, у долини, једну нову предионицу лана. Апотекар беше повео са собом Наполеона п 'Аталију да мало пропешаче, а Јустин је ишао за њима, носећи на рамену кишобране. | Међутим ништа није било тако мало занимљиво као "ова занимљивост. Велики простор празнога земљишта, у коме је било неколико већ зарђалих точкова, разбацаних између гомила песка и шљунка, окружавала је једна дутачка четвртаста грађевина, е многобројним малим ирозорима. Она не беше још довршена, и кроз греде на крову видело се небо. За греду на калкану беше приве— зан руковет сламе измешан са класовима, чије су се тробојне траке лепршале на ветру. Хоме је говорио. Он је објашњавао друштву буду ћу | важност ове фабрике, срачунавао је јачину подова, дебљину зидова, и веома му је било жао што нема метар, и какав је имао Г. Бине за своју личну употребу. го Ема је ишла с њиме под руку, ослањала се мало на његово раме, и гледала котур сунца које је расипало 00 даљини, кроз маглу, своју блиставу бледоћу; али она = ORpeTe главу: Шарл беше ту. Качкету беше натукао на | очи; а 05 усне лако су му Дрхтале, што је његовом

Докле га је овако посматрала, налазећи у својој дражености неку врету злобнога уживања, Леон јој

li? ЈЕ

соге“,

АПР Hr

о