Srpski književni glasnik

Авимелех пође уз камилу и настави питања п разговор са старцењ, али се плак не , оразуми Kako је желео,

право ha Беше већ дан. 2: Стари свећеник, који једнако сеђаше замишљен, ЈЕ трже се из мисли и,рече Авимелеху: : На | — Причај редом, шта је било после! је | Авимелех узе причати: | OČI АЕ. — Чим уђох у кућу, отац ми и мати повикаше: =

се, Е им испричам све, али на прве моје peum,

је имао са је а раке а која ЈЕ ко зна зашто, А бежати и случајно се у нашему месту породила! Вер вало се да сте, ви, чаробници, знали за то, и дошли утврдите. Неки од наших, али мало их, повероваше. да ће то дете ипак бити у каквој вези са нашим a al

Старац запита: |

— А зар дете не остаде у Бет- зЛекењуа

сише девојку из ујчевине, из Бет- ИЕ и еадба требала већ да буде, кал једнога јутра насрнуше у кј петорица Оводосових вејники Рекох ти да заклаше

бранећи дете. + убих ваш од војника и. даде“ ми да узмогох умаћи. Утекох у Јерушалајм, где лознадо