Srpski književni glasnik

OP UN

____Pocnomsa Бовари. , 27

_ — Но, но, анђеле мој, буди храбра, утеши се, – стрпљења само ! : — Али ево већ четири године како ћутим и трицми S · Љубав као што је наша треба да изиђе на видело! Они Me уларају на муке. Ја не могу више да издржим. Спаси ме! ; Она се припијала уз Родолфа. Њене очи, пуне суза, – блистале су се као пламен нод водом; њене груди надиPa мале су се убрзано ; никад је он није толико волео ; тако "да напослетку изгуби главу и рече јој: ~

— Па шта да радим шта xohem?

—- Води ме! узвикну она. Отми ме!.. Ох! преклињем те!

И она притисну своје усне на његове, као да је хтела уграбити неочекивани пристанак који је потицао

; ca њих у једном пољупцу.

— Али.., рећи ће Родолф.

— Штаг |

— А твоја кћи 7

Она се промисли неколико минута па одговори:

— Ништа, повешћемо и њу!

— Каква жена! рече он у себи гледајући за њом како се удаљава.

Јер она беше измакла у башту. Звали су је.

: Идућих дана била. је Боваријева мати веома изне_ нађена преображајем своје енахе. Допста, Ема се показала много послупшијом, M са својом снисходљивошћу ишла је тако далеко да је чак замолила свекрву да јој · покаже како се краставци мећу у туршију.

"Да ли је мислила да их на тај начин обоје лакше обмане“ или је из неког преласног стојицизма хтела да "што јаче осети горчину ствари које ће оставити Али, Ha против, она није ни обраћала пажње на њих; готово

се изгубила била сладећи унапред срећу којој се надала.

| ст је био. вечити предмет њених разговора с Родолфом. Она му се наслањаше Ha раме, шапуташе:

| — Шта велиш! кад будемо у поштанскам KOJEMU... Помисли само! Је ли то могућно У тренутку кад будем

та. Ги

IO

VA |, а о“ 50 2

„

Ву 8. КЕ

TV

Nad

. АИ · и a. PU UPTE AAN E

\ 5, ; NC E У, „4 ћи «, РК A y 29

* ~“ (и

ЕЛИ ги ВИ ај

уч A 4 ~ фе з

РМ Рур

. иу