Srpski književni glasnik
578 СРпсСкКи Књижевни ГЛАСНИК.
Кад су дошли, она попи велику чашу воде. Била је врло бледа. Она му рече:
— Леоне, мораш ми учинити једну услугу.
И, дрмусајући му руке које је чврето држала, она додаде:
— Слушај, мени је потребно осам хиљада динара !
— Та ти си полудела!
— Нисам још!
И она му одмах исприча пописивање ствари, и изложи свој очајан положај; јер Шарл није ништа знао, свекрва је њу мрзела, а чича Руо није могао помоћи; али он, Леон, он ће се потрулити да нађе овај неопходно потребан новац...
— Али како ћу ја...
— Ала си низак! узвикну она.
На то он рече глупо:
— Ти претерујеш. Можда би се тај твој поверилац умилостивио с једно хиљаду талира.
У толико пре ваљало је покушати шта; није било могућно да се не може наћи три хиљаде динара. У 0сталом, Леон се могао обвезати уместо ње.
— Иди! покушај! потребно је! трчи!.. Ох! потруди се! потруди се! ја ћу те зато тако волети!
Он оде, врати се после једног сахата, и рече 03биљна лица:
— Био сам на три места... узалуд!
Они затим остадоше седећи једно према другоме, поред камина, непомични, не говорећи ништа. Ема је слегала раменима, лупкајући ногама. Он чу како ромори:
— Да сам на твом месту, ја бих нашла!
— „Ine?
— У твојој канцеларији!
И она га погледа.
Нека паклена смелост севала је из ових успламтелих зеница, и трепавице су се скупљале страсно и изазивачки, — тако да млади човек. осети како попушта под немом вољом ове жене која му је севетовала да учини