Srpski književni glasnik

588 СРпски КњижеВНИ ГЛАСНИК. ·

— Тетка Роле, рече она дошавши код дојкиње, угушићу се!.. раскопчајте ме.

Она паде на постељу, јецајући. Тетка Роле покри је једном еукњом и остаде поред ње. Но како Ема није одговарала, добра жена удали се, узе чекрк и поче преети лан.

— Ох! престаните! промрмља Ема, јер јој се учини да чује чекрк Бинеов.

— Шта јој се то десило питала се дојкиња. Зашто је дошла овамо!

Она беше дотрчала, гоњена неком врстом страха који је тераше од куће.

Лежећи на леђима, непомична и укочених очију, она је нејасно распознавала предмете, ма да беше на њих обратила сву своју пажњу. Она је посматрала обијен зид, два угарка који су се димили један поред другога, и једног повеликог паука који је милио изнад њене главе, у пукотини једне греде. Она напоелетку прикупи своје мисли. Сећала се... Једнога дана, с Леоном... Ох! како је то било давно!.. Сунце је блистало на реци а бела лоза мирисала. И, понета својим успоменама као узаврелом бујицом, она се убрзо сети прошлога дана.

— Колико је сахата! упита.

— Тетка Роле изиђе, диже прете десне руке према најсветлијем делу неба, и вративши се лагано рече:

— Скоро ће три.

— Ах! хвала! хвала!

Јер он тек што није дошао. То је било извесно. Мора да је нашао новац. Али ће можда отићи тамо, и не слутећи да је она овде; п она нареди дојкињи да трчи њеној кући и да га доведе.

— Похитајте!

— Та идем, драга госпођо, идем!

Она се сад чудила како није одмах помислила на њега; јуче је дао био своју реч, и одржаће је; п она је већ видела себе код Лереа, како му баца на сто три новчанице. После тога остало би јој само да измисли нешто, да би објаснила ствар Боварију. Али шта