Srpski književni glasnik

У ЊИХНО ПРОЛЕЋЕ.

Расцветао нам се сав бехар у пољу И по вотњацима кад је у вас зима; Размприсао се јасмин и јоргован Свуд по авлијама и по вртовима.

Мушко, женско, што је младо, заљубљено Од јасмина, јоргована ките прави,

Не мајци ип сеји, другу, другарици, Сваки ће је своме драгом да“ отправи.

А мени је јадној драго на далеко, Те ми неузабран јасмин прецветава, И јоргован плави; али моја душа Од обадва цвета мирис удисава

И ес дахом га меша: да га тако чува Док не духне ветар што руже развија: По ветру ће мирис цослати у краје

Где пролетње сунце тек ће да засија,

У краје далеке, преко мора, горе, Моме драгом... Кад би мали славуј знао Да једанпут сркне од мириса тога Ни у зиму не би с песмом ућутао...

ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋА.