Srpski književni glasnik
596 СРПСКИ КњижЖеЕВвВНИ ГЛАСНИК.
за Републику и више мање искреним борбама противу клерикализма. Друштвено питање ce истакло у свој својој сложености и неодложности, и дошао је тренутак одређених програма п одлучних поступака политике дела и друштвених рефорама. Један од људи који су најјасније видели потребу за радикалну странку једнога филозофског система п социјалнога програма био је Леон Буржоа.
Као п сви политичари, он је своје идеје излагао живом речју пред шпроком публиком, на јавним скуповима, у Сенату 1892, говорећи о науци п демократији, у Руану, 1896, на конгресу Лиге за наставу, у Сен-Мандеу, 1896, на скупу Консултативне коморе радничких удружења за производњу. Још 1896 године, изишла је његова књига Солидарност, коју смо јесенас добили у српском преводу. Нарочито су његове идеје потпуно изложене и претресане у низу предавања о солидарности која су 1901 држана у париској Eeole des MHautes Etudes soстајев, где је сам Буржоа држао три предавања о друштвеним последицама доктрине солидарности, професори и социолози, Дарли, Бисон, Шарл Жид, Бело, Кроазе, Жорж Ренар, Леон, Бутру, Ро, Ла Фонтен, Малапер, говорили о самој основној пдеји, о њеним односима са личним моралом, о њеном рационалном основу, о њеној примени у школи, у економији, о односима личне и волпдарне својине, о социјализму и солпдарности.'
Леон Буржоа предузео је да питање о односу између јединке п друштва, социјално питање око кога воде борбу економисти п социјалисти проучи са више тачке
1 Lćon HBourgeois, dćputć, anćien prćsident du Сопвет; 1/Е д и саtion dela Dćmoeratie francaigse. Diseours prononećs de 189) a 1896. Paris. 1897,
Lćon Bourgeois: ŠSoliđaritć. Paris, 1896.
Bibliothčque сесепегаје des Sejences sociales Eissai dune philosophie dela Šolidaritć. Confćrencćes et discussions, prćsidćes par M. M. Lćon Bourgeois, deputć, ancien prćsident du Conseil des Ministres, Alfred Croiset, membre de Ја, doyen de la Faculte des lettres de PUniversite de Paris. (Keole de Hautes Etudes sociales, 1901—1909.) Paris. 1909.