Srpski književni glasnik

а

НАЧЕЛО СолидаАРНОСТИ. 599

Биолошка. солидарност није довољна. Природа има свој циљ, човечанство има свој. Солидарност у природном свету постоји, али природа није праведна, она је бесправедна, њени закони нису саобразни правди која је циљ човеков. Друштво није само један обичан биолошки агрегат, прост организам. За њега постоје општи закони живота, али се јавља и један нов елеменат, нарочита снага: мисао, свест, воља. Човек нема да се буни противу природних закона, он има да их савија по својој вољи, да се служи њима за своје добро, као што је ставио у своју службу животиње, ватру, воду, ветар, пару, електрицитет.

Наша дужност није остати хладан посматрач борбе за опстанак; ваља се умешати пи повратити равнотежу између јакога и слабога, јер ако је јак каткада бољи, заслужнији и достојнији, слаб је каткада интересантнији, кориснији и моралнији. Међу људима постоји узајамна одговорност, потреба да се заједнички боре противу зала природе. Они имају узајамних обавеза и у садашњости и у будућности, и друштво је састављено из дужника који се не могу никада откупити и поверитеља који се не дају никада исплатити.

Друштвени капитал који су нам претци завештали, тај легат целе прошлости за целу будућност који нам је свима предат под погодбом да га умножена предамо онима који ће после нае-доћи, није подједнако и праведно распоређен. Једни се и сувише служе тим друштвеним капиталом, други мало, или ни мало; један толико, да има и сувише, и да му еваки дан доноси све више, други, ма колико био вредан и штедљив, једва толико да може да живи заједно са својима. Друштвена равнотежа, је поремећена, правда, која је циљ друштва,

повређена је и треба наћи начина да се поврати и осигура.

Друштво ако није постало неким позитивним уговором, оно постоји и развија се на основу једнога прећутног уговора. Људи су ушли у друштво са прећутним уговором „да. заједнички раде на добру свију, и једини