Srpski književni glasnik

606 СРпски Књижевни Гласник.

општим правом гласа, са најширим народним правима, референдумом и правом иницијативе, народ, као Луј Х[У, може рећи: „Држава то сам ja“

Солидарност изјашњује се за начело удруженога рада, за кооператпваи спетем проширен на што већи број људи пи ствари, п у њему гледају дефинитивно решење друштвенога питања. Социјалџзам има за идеал, по речима Карла Кауцког, „кооперативу проигводње у служби кооперативе потрошње“, Кооперативну Републику, где би се еви људи, лемократски организовани, учинили задругари једнога великог кооперативног организма. У доктрини солпдариста, не види се јаено до које се тачке мисли ићи, како се мпели решити сукоб о непзбежан између личне п кооперативле својине. Најзад, 0стати скрштених руку и предатп самој силп ствари напредак кооператпвиога рада, значи не само одложити но п учинити сумњивом крајњу победу његову. Белгија је земља где је кооперативни рад највише развијен, и тамо, после дваестогодишњих напора, кооперативе за пропзводњу имају капитал од 3 милиона према 90 милијарда капитала целе земље.

Цело начело солпдарности пати од те недоследности и неодлучности. Оно жигоше сва зла која је створио егоизам, конкуренција, нечовечна борба за опстанак, а ипак хоће да очува извор свих тих зала, приватну својину. Солидарност узима личну својину као неку апстракцију, као неку свету и неприкосновену ствар, не признаје да се својина мењала п садржином, и обликом, и емислом; HI да она не може бити једина непромењива етвар у свету где све живи вечитом променом. Солидарпести хоће да очувају то последње божанство на земљи која је покривена обореним идолима. Држава по њима, треба само да превија и ублажује задате ране, никако да их радикално лечи. Солидаристичка правда је негативна, она само надокнађује и поправља ; социјалистичка правда је позитивна, она лечи и организује. „Социјалистички систем, вели Г. Ро, стоји према систему Г. Леона Бур-