Srpski književni glasnik

618 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

излети, јахање итд. замениће данашњу круту и досадну гимнастику. Неочекивана рђава дејства калемљења. богиња, поред очекиваних добрих, тумачи он принципом диференцирања последица итд. итд. Као што се види, на чему се год заустави његов поглед, открије дејство закона развића. Отуда п ова књига, која би иначе разноврсношћу своје садржине престављала прави хаое, у светлости принципа еволуције изгледа као хармонична целина.

Спенсер је у осталом толико прожет идејом о једном универзалном узроку; њему све појаве изгледају у тако очевидној логичкој вези, да се је веома изненадио кад је из разговора са неким младим дамама опазио савршено осуство логике и системе у њиховим погледима и схватањима. „Зашто пси и мачке имају очи готово на сред лица, а зечеви и овце са стране7 Зашто се патка гига кад иде“, питао их је Спенсер. У место одговора оне су безазлено ћутале. И онда није никакво чудо додаје он — што код њих постоји веровање, „да не ваља“ нпр. просути со. Овако наивним објашњењима најпростијих појава нагињу оне очевидно с тога, што им недостаје појам каузалитета.

Из масе факата, коментара, чисто стручних напомена, разговора као овај мало час наведени, допуна и одговора, објављених у овој књизи, могу се издвојити као ствари од општијег интереса једино чланци о савременом књижевном и политичком покрету. С тога ћемо се само на њима и задржати. Најпре о стању у књижевности.

Никада се људски дух није тако високо ценио као данас. И како се синоним духа, свест, погрешно изједначава са једним својим елементом, с интелектом, то се овоме свуда даје превага на штету осећања, другог, важнијег елемента свести. С тога се и савремени књижевно-уметнички покрет карактерише прецењивањем ин телекта, а запостављањем осећања.

Тако се нпр. у драмекој критици води веома жива