Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕЛ. 6521

телекту, што је од веома штетних последица. Буржеов Ртестрје треба ла је роман, а у ствари је једна рђава студија из експерименталне пеихологије. „Сваки комад т-па Бриеа“, вели Пелпеје', „садржи по једну лекцију... У Колевци, једном од најјачих његових дела, прва сцена даје целој комедији, могло би се рећи, облик теореме.“ Драгана садржи коментар оних параграфа грађ. законика, којп говоре о брачном пунолеству. Г. Скерлић, п ако признаје да поезија нема да пева законе астрономије и акспоме теометрије, ипак замера песмама Милана Ракића, што нису довољно. опште човечанске и социјалне, п што нису израз „наших највиших схватања“, као да је ол најмање важности то, што су оне лепе, пекрене и пмпресивне. И када је претежан утицај пителекта у књижевности довео до овако парадоксалних закључака, потребно је било да човек Спенсерова ауторптета устане у одбрану осећања.

Ну докле се у литерарној критици даје првенство интелекту, у обичном животу преовлађује утицај осећања. Нарочито је оно потпуно овладало женама, почевши од американске леди која мисли, да људи треба да раде како би се жене могле одевати, до инглеске куварице, која се целе недеље само о томе брине, да се у тедељу обуче као њена госпођа. Колико је њима стало за тим да се донадну најбољи су доказ њихови растргнути струкови, и онакажене ноге њихових сестара из Кине. Веома развијено осећање за лепо чини те се губи из вида корисно. Отуда мрачне собе, само да тапети не би избледели; отуда на столовима недокувано поврће, само да не би изгубило леп изглед на око п свежу зелену боју. С правом осуђује Спенсер овакве претераности, али се ипак женама не може замерити што желе да булу лепе. Зар оне не спадају у исту категорију где п му

зика, цвеће п стихови7 И коме се не допада — ако је допуштено тако се изразити — паметна музика, не сме

осуђивати лепе жене.

13. Рећзает, Те топустепе ПЕс тате согветргаш, р, 1523,