Srpski književni glasnik
734 СРпски RmmijEBHI Paacmti.
Шарл остаде сам цело по подне ; Берту беху одвели код Хомеових ; Фелисита је била горе, у соби, с госпођом Лефрансоа.
У вече почеше долазити познаниши. Он је устајао, ћутећи се руковао са сваким, п како је који дошао седао Je поред осталих који су образовали велики полукруг пред камином. Оборене главе п с ногом пребаченом преко колена, они су клатили ногу и с времена на време дубоко уздисали ;: свакоме је било досадно преко мере; али нико није хтео да пође први.
Кад се вратио у девет сахата (последња два дана само се он видео на тргу), Хоме је носио камфор, тамњан и мирисаве траве; сем тога, једно стакло хлора, да би
растерао мијазме. У тај мах су се, слушкиња, госпођа ·
Лефрансоа и Боваријева мати вртеле око Еме, облачећи је; оне спустише дугачки крути вео, који је покри до свилених ципела.
Фелисита је јецала:
— Ах! јадна моја госпођа! јадна моја госпођа!
— Гледајте, говорила је крчмарица уздишући, како је још лепа! даклео би се човек да ће сад устати.
Затим се нагоше да јој метну венац.
Морадоше јој подићи мало главу, и том приликом покуља. јој из уста нека црна течност.
— Ах! Боже, хаљина, пазите! повпка госпођа Лефрансоа. Та помозите нам! рече она апотекару. Да се случајно не бојите 7
— Ја да се бојим одговори он слежући раменима. Но, то би лепо било! Ја сам видео у болници мало страшнијих призора, кад сам изучавао апотекаретво. Ми смо справљали пунч у амфитеатру за заетет ји т Смрт не може да уплаши философа; и шта више, ја намеравам, што сам често говорио, да завештам своје тело болницама, да би доцније послужио науци.
У то дође свештеник и упита како је Господину; п кад му апотекар одговори, он рече:
— Знате, удар је још сасвим скорашњи !
а и о а и
ya i