Srpski književni glasnik
746
СРпоски Књижевни ГЛАСНИК.
А данас висе у орману тамо Прљави дроњци где прашина пада, И кад их видим ја зачујем тада Менует љупки од Батиста Рамо.
Ал, авај! песма залуд покушава Да врати чари старинскога доба, Дубоким санком прошлост ова спава И поређани стоје гроб до гроба.
Тако се свети природа и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадањег раја бива пак'о,
Од кринолине сјајне крпа стара.
Тако сам и ја ево већ три ноћи Блажен и бујан, док се песме хоре, У музици, у цвећу и самоћи
Сисао Срећу све до саме зоре.
Али ће, драга, друго време доћи И остаће ми, кад дан један гране, Од те блажене и чедне три ноћи Три разјапљене ко ноћ црне ране... М. М. РшАКИЋ.
; |
„ija / o . ) i по у ГК AAN Od KA У ћи да је предања ДА, А У. аб ја. Мртва ON Pejo 4 MG Macke“
OVI a. KI ić
|