Srpski književni glasnik

ОРПСКА ДЕПУТАЦИЈА У ЦАРИГРАДУ. 90

српскога народа: да за то на Порту наваљује захтевима, нема права. Неселроде је завршавао своје писмо уверавањем да кнез може рачунати на неограничену руску потпору у свима питањима, особито у онима која су зајемчена Букурешким Уговором и Акерманском Конвенцијом, и да ће српски депутати увидети на делу живо заузимање Русије за српске послове.

Кад је кнез добио овај одговор српска је депутација већ била у Цариграду. Депутати су пошли из Крагујевца 28 фебруара, и стигли су у Цариград 17 марта.

Одмах по доласку депутације Михаило Герман представи Лазара Теодоровића Рибопјеру, а кнез Илија Марковић био је послат Драгоману Портпном да му јави да су депутати приспели, и да очекују позив да се на Порти представе. Драгоман закаже кнезу Илији, да му дође сутра дан (19 марта) са секретаром депутације, изјављујући да је он увек био, и да ће и даље остати пријатељ кнеза Милоша.

Депутати су овај позив и изјаву врло добро разумели, п реше са одобрењем Рибопјеровим да том приликом предаду Драгоману пет стотина дуката као поклон од стране кнежеве.

Кад су, 19 марта, кнез Илија Марковић и Марко Георгијевић изашли пред Драгомана он их је хладно примио, и стао их је срдито запиткивати зашто нису донели препоруку од Београдског везира, Хусејин-паше, као што је ред био. На то му кнез Илија спусти под простирку пет стотине дуката у јелној запечаћеној кесици са овим речима: „Ово наш кнез за сад Вашој Светлости за знак свога високопоштовања, препоручујући нову депутацију вашој милости. Наш би кнез сматрао за част писати своме пријатељу, али се бојао да се због овога не би Ваша Светлост нашла нешто увређена, или да писмо не би што нашкодило једној или другој страни у ово критично време“. По том га замоли да би у свему проучавао депутате. Опипавши и подметнувши још боље дукате