Srpski književni glasnik

и а ТИ

ОРПСКА ДЕПУТАЦИЈА У ЦАРИГРАДУ. #31

сију и њену заштиту, нити Акерманску Конвенцију, јер би то дражило Порту; да ће и он сам, према своме положају, у званичним седницама говорити увек у интересу Портином, али да ће им после тајно показивати путеве и водити их на начин да се дође до жељеног циља. Ну и он је тврдио да Порта неће пристати на наследно кнежевеско достојанство, и уверавао их да ће све остало ићи лакше.

Депутати су били примљени од Реис-ефендије, први пут 21 априла. На пољу су стајали драгомани свих страних дворова да чују какав ће бити пријем. По обичноме церемонијалу, који је био показан депутатима, упитао их је Реис-ефендија турски преко драгомана за кнежево и народно здравље. Драгоман је протумачио питање грчки, нашто је Лазар Теодоровић одговорио српски, а Марко Георгијевић преводио на. грчки: да су како кнез тако и народ добро, да непрестано моле Бога за здравље царево и за здравље Његовог Високопревасходства Репс-ефенлдије, и да су народ и кнез наложили њима депутатима, да замоле Његово Високопревасходство Реис-ефендију, да изјави Самодршцу Отоманскоме неограничену верност и приврженост истога кнеза и народа. Изговоривши ове речи, Лазар Теодоровић метне поред Реис-ефендије народну молбу са пуномоћијем, које овај узме п преда драгоману да га на турски преведе. „Порти је познато, одговорио је Репс-ефендија, да је народ српски верна царева раја, а ви сте мусафери царски, пи сада будите рахат, докле се ова молба (арз-мазар) не преведе и на високи преглед представи, па ћемо видети ваша дела“. За овим их отпусти. И ако је начин, на који је Реисефендија примио депутате, био ласкав, ипак је било примећено, да их није понудио да седну, „а ни кафе ни чибука пред себе није им дао“, већ у драгомановој канцеларији. |

Изгледало је да је дошао моменат кад ће се већ једном отпочети посао, и депутати су се спремали да их ревносно прелузму. Рибопјер, који је био добио налог од