Srpski književni glasnik

860 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

пруска гРлада, осећајући да је револуција на измаку, прогна Маркса, ступи у отворену борбу против комунизма, похапеп и протера његове најодлучније присталице. ·Строге мере, које је власт предузела, нису довољно моћне биле да зауставе већ створени покрет међу радницима; док је револуција трајала, они су се борили за њу, кад је престала, они су почели да се групишу. Један од чланова Савеза комуниста, типограф Борн, на једном великом радничком збору у Берлину, осудио је Марксову фузију с умеренима. Тада је први пут јасно изнета мисао, да раднички сталеж, место да помаже буржоаске револуције и да се удружује с другим странкама, мора бити организован на засебној основи и бранити само властите интересе. Лист Народ, покренут с таквим програмом, распростре нову струју по целој Немачкој. После кратког времена изасланици двадесет и девет ралничких удружења и трију средишних одбора (берлинског, хамбуршког, лајпцишког) састали су се у први општи Раднички конгрес. Појмови у том тренутку још нису били рашчишћени, у мишљењу чланова конгреса владала. је. велика забуна. Они су, у јакој већини, били противни социјализму и отворено се изјаснили да немају ништа против самог капитализма. Али, у исти мах, они су захтевали да се нађу начини да се спрече све злоупотребе капиталистичког система. Главни резултат рада на конгресу било је оснивање савеза између свију немачких радника, под именом „Радничко братство“. Међу тим лист тога новог удружења, „Братство“, усвојио је био чието социјалистичке идеје и доказивао да решење социјалног питања лежи у колективном присвајању средстава за производњу. Та противречност, између одлука донетих на конгресу и политике странкиног органа, није ни мало сметала да Радничко братство за мало времена прикупи чланове из целе Немачке, међу којима је било и пољских радника. Кад је нови покрет толико узео маха да је постао опасан, пруска влада, којој је било испало за руком да растури комунисте, устане одлучно против њега. На предлог Пруске и Ау-