Srpski književni glasnik

2697 СРПСКИ Књижевни Гласник,

них и млаких напредњака, Ласал је с презрењем гледао на неподобоост за акцију и немоћ за велика дела коју показује буржоазија, Ласал је, у исти мах, узносио снагу пролетаријата и славио мисију која је пала радницима у део, мисију да ослободе друштво, да спасу човечанство, ослобођавајући и спасавајући себе саме, Ласал је, дакле, био вођа којп је ралничкој странци одавно потребан и кога је она до сад узалуд тражила. Тако је мислио раднички свет. И кад су његови изаела-

ници отишли Ласалу у Берлин да од њега траже програм.

за свој рад, и он и они узајамно су се уверили да се нису

преварили у очекивању : странка је добила свога човека, ·

Ласал је наишао на људе који га разумеју. Он је њима изложио своје идеје у Отвореном одговору, упућеном на Главни одбор, у коме је доказивао потребу да раднички сталеж образује самосталну политичку странку, која ће говорити у своје име и имати своје представнике. Друштвени положај радничког сталежа постаће бољи једино интервенцијом државе, а та интервенција може донети користи само онда, кад он буде освојио политичку власт. Из те основне идеје створен је програм Општег удружења немачких радника, под председништвом Ласаловим, чија је главна. тачка: опште право гласа, за све једнако и непоередно. На листу тога удружења Социјалдемократа били су сарадници Енгеле, Маркс и Либкнехт. Али јединство се није могло одржати дуго. После Ласалове смрти, 1864, Либкнехт се одвоји, п. у листу који је покренуо, Демократеке Недељне Новине дође у отворен сукоб са СоцијалДемократом, из кога су били изишли и Марке и Енгеле. Та два листа стану узајамно један другог оптуживати за издајство демократије и пролетаријата.

За то време стварао се, на југу Немачке, један нов социјалистички покрет на другој основи, којп је одмах ступио у везу с Међународним радничким удружењем. И ови радници тежили су да пролетаријат организују у засебну класу, али, као интернационалисте, они су у то доба изнад свега били испуњени мржњом према

O