Srpski književni glasnik

ФОТОГРАФИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ. 1025

било би довољно за признање: да је фотографија заиста лепа и корисна вештина, у толико више, што она репрезентује истину, тражи природну лепоту и демократизује уметност. (Свршиће се. Гв. М. КлаАЈИЋ.

ИЗ НАШЕ СТАРЕ КЊИЖЕВНОСТИ:

~

3. ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ.

(Јефимија је монашко име кћерке ћесара Војихне, а жене деспота Угљеше, брата краља Вукашина. Како јој је било мирско име, ке зна се. После битке на Марици, и смрти Угљешине и пропасти његове државе, она се покалуђерила, и живела је на двору кнеза Лазара, а после његове смрти код „царице“ Милице, којој је била нека сродница. Од ње су нам сачувана два ручна рада : везена завеса царских двери у Хиландару од 1399 године, на којој је уписана топла молитва њена богородици, и везен покров за ћивот кнеза Лазара, на коме је уписана ова похвала, која се нежношћу и топлином осећања упоређује са плачем за Ђурђем Бранковићем, који смо донели у нашем листу“).

Међу милима овога света одгајен си од млалости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Го-

сподња међу свом господом земаљском крепка- и славна

показа те. Господствовао си земљом отачаства свога, и свим добрим развеселио си уручене ти Хришћане, п мужаственим срцем II жудњом побожности изишао си на змију и непријатеља божанствених цркава, расудив, да не може трпети срце твоје, да гледа Хришћане ота-' частва ти потчињене Измаилћанима, па ако у томе не успеш да се обагриш крвљу својом, и да се присајединиш војницима цара небеског. Тиме су ти се обе жеље испуниле: и змију си убио, и мучења венац примио сп од Бога. А сада не бади у заборав вазљубљена ти чеда, која си сироте оставио одласком твојим. По-

!' Видети С. К. Гласник, 1903, УШ, стр. 136, 618. 7 Видети С. К. Гласник. 1903, УШ, стр. 136