Srpski književni glasnik
580 Српски Књижевни Гласник.
„Радујем се“, рече Гете затим, смејући се, „што сад немам осамнаест година. Кад сам имао осамнаест година, и Немачка је имала тек осамнаест, п тада се могло Jom нешто учинити; али сад се захтева невероватно много, и сви су путеви закрчени.
„Немачка је у свима струкама тако одмакла, да једва можемо све прегледати, и сада треба да будемо још и Грци, п Латини, и Енглези, и Французи! После свега толико смо луди да се упућујемо и на Исток, и ту млад човек мора постати сасвим конфузан..
„Да бих га утешно, показао сам му моју колосалну Јунону као символ, како би се задржао на Грцима п тамо нашао мира. То је диван младић! Ако се сачува од распарчавања, од њега може нешто да буде.
„Али, као што рекох, благодарим небу што сада, у овом скроз направљеном времену, нисам млад. Не бих се умео одржати. Шта више, кад бих и у Америку хтео да побегнем, задоцнио бих, јер и тамо би већ било одвећ раздањено.“
J. II. EKEPMAH.
(С немачког Х.)
ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.
Коклен СТАРИЈИ У НАРОДНОМ ПОозоРИШТУ.
После гостоприметва указаног већ неколиким страним уметницима, Београд који све више почиње добијати тип велике вароши, дочекао је да види у своме позоришту и Коклена Старијег, једног великог уметника светскога. гласа, чија је појава у Београду, поред задовољства за снобове п отмене куће са кћерима на удају и једно истинско и ретко уживање за све љубитеље лепе уметности.
С обзиром на своју трупу, Коклен је изабрао као свој репертоар за ове две вечери на београдској позорници Молијеровог „Тартифа“ и „Смешне Прециозе“ (Мас-