Srpski književni glasnik

Тома Бебингтон МеКолеЈ. 597

/

своје „Старе римске песме“, у којима је хтео да репродукује стару римску народну поезију и то у стилу и размеру старих енглеских балада. Успех је тих песама био велики, биле су прештампаване п понова издаване небројено пута. Годину дана по том покупи све своје есеје из „Единбуршког Прегледа“ и изда их у три књиге, које су доцније прештампаване и издаване у стотинама хиљада примерака и растуране по целом свету. У то доба долазе и они његови чувени говори о Ирској, јадној п несрећној Ирској. Ни у једној се другој беседи није показао Меколеј тако државник, човек од срца, пун симпатија за све понижено и потлачено, као овде. Племенито слободоумље његово провејава из сваке реченице, из сваке речи његове. Ретко је икад и у енглеском парламенту одјекнуо глас тако широкогрудог, хуманог патриотизма као онда кад се један од првих спнова Енглеске дигао да заложи свој моћни глас у одбрану правде и слободе, у одбрану потлаченог Ерина.

Кад је 1846 хвиговеска странка понова дошла на владу, Меколеј постане Раушазег ог Когсез, од прилике као главни војни благајник, звање, које му је доносило великих материјалних прихода и, што је главно, остављало и сувише времена за његов рад, те је тако могао и даље радити на остварењу своје велике замисли: да напише „Историју Енглеске“ од ступања на престо Јакова П — 1685, па до смрти Ђорђа 1У -— 1830. Ко зна да ли би и изашла тако брзо прва свеска његове „Историје“, да није било једне околности, толико иначе неповољне за њега. Како није био од оних људи који ласкају маси, и како није марио ићи на руку сићушним и себичним интересима својих бирача, Меколеј, приликом избора посланика за Доњи Дом, 1847, потпуно пропадне са својом кандидатуром у Единбургу. чији је посланик био већ толико година. То га је јако болело, али сада, ослобођен сваких парламентарних послова, прионе још више на посао, а био је ретке издржљивости при раду, и идуће године изађе прва свеска његове „Историје Енглеске од