Srpski književni glasnik

48 СРпски Књижевни ГлАоник.

пре пошто било да било продам. Да ли је већ ушла унутраг Ушла је — затворила је врата. Е, баш ме сви богови чувају, помажу, воле! Али што ја оклевам док ми се још даје згодна прилика да стругнем са овог разблудног места Брзо, Менехмо, опучи, пожури се! Овај ћу венац скинути и бацити на леву страну, како би мислили е сам тим правцем отишао, ако ме буду гонили. Идем да се, ако могу, нађем са својим робом, па да му испричам ову срећу што су ми је богови дали. (Наставиће се.)

Тит МАКЦИЈЕ ПлАУТ.

(Превео с латинског Веселин ЧАЈКАНОВИЋ).

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

Прва ЈугословеНСКА УметНИЧКА ИЗЛОЖБА.!

(Крај.) Одавно је било кад смо последњи пут товорили о Југословенској изложби. Време које је требало утрошити на разговор о њој отишло је на друге, неодложне послове. Данас ћемо, у једном броју, донети све што још има да се каже о њој, наиме оцену словеначког сликарства, и оцену вајарства сва четири југословенска народа,

и обећане завршне напомене. :

Г. Ферло Весел је сликар „евакидашњице“, — жанра, како се то каже француском речју; он слика људе и призоре из обичног живота, и слика их просто, неулепшано, онако какви они у обичном животу и изгледају. Да је г. Весел приповедач, ја бих га назвао реалистом ; али јелним од оних реалиста y чијим делима, поред посматрања, има исто толико поезије и осећања колико и у најчистијем идеалистичком песништву. Реалисти се од

! Види »С. К. Гласник«, XIV, 3.