Srpski književni glasnik

56 Српски Књижевни ГЛлАСНИК.

се, наравно, вара; леп кип је уметнички исто тако занимљив као лепа слика; ако му недостаје сјај и шаренило слике, он има нечег дубљег, пунијег у себи, у свом ритму и својим формама, што узбуђује исто толико колико и најлепша слика. Али публика, бар у почетку евога упознавања е уметношћу, лепоту вајарства теже осећа но лепоту сликарства.“ Доцније се однос измени; противно раширеном, и безмало утврђеном мишљењу, есликаретво у евима његовим манифестацијама теже је разумети но вајарство. Сликарство је сложеније у својим ефектима. Писац ових редова сећа се да је и кипове као што је Лизипов „Атлет“ у Ватикану, „Младић на коленима“ у Народном Музеју у Риму, „Уморни Меркур“ у Напољу, п, од модерних, „Нептун“ Жана Булоњскога у Болоњи, пре успео разумети и волети но Рубенсове „алегорије“ и „историје“, Рембрантове „сопствене ликове“, Веласкесове „Филипе“ nm „Инфанткиње“, или импрееснонистичке пределе Клода Монеа и калеидосконске слике Бенарове. Али у почетку уметничког васлитавања, вајарство је теже разумети но сликарство. Публика, међутим, кад нешто мање воли, она то мање и тражи А с мањом тражњом слабија је и понуда; јер, у уметности исто тако као и у другим производњама, ма шта ко рекао, ироизвођачи раде за публику, за потрошаче, за купце, и ја не верујем у ону реч по којој би прави уметник радио „и да живи на Робинсоновом острву“. КГ томе долази да и производња вајарских радова“ стаје знатно више но

израда слика; док је сликару, за велики део његових ра-

дова, довољно парче платна и мало јевтиних боја, дотле вајар мора. лити свој рад у гипе и бронзу, или резати у мермеру, и“ не може никад бити без живог и скупог модела. Најзад је као уметност, вајарство теже од сли-

каретва ; просечно добру слику лакше је израдити но

просечно добар кип,

Сви ти узроци чине да вајарства на изложбама има увек мање но сликарства; на овој изложби као и на осталима,

Ер ли