Srpski književni glasnik

#54 Српски Књижевни ГлАСНИК.

дишта, и личило је на хватање мајмуна који побегну из зверињака. Већи део гледалаца подиже се да гледа овај нови п бесплатни призор, а то је дало бегунцима могућности да се помешају у свет п загубе, јер, док је светина седела виделр се њихово скакутање и пужање, pra устаде, изгу ода геви као зечеви у кукурузу. .КАандарми се врати Ђени на своја места. Моме комесару полиција i ве едео поред мене, лопадала се ова шала, и # мејао из свег срца, као да се то . њега ништа не i

Шпански шаљиви листови ретко кад да пропусте коју прилику а да не насликају по који смешан призор из овог јурења. Виде се често насликани жандарми којима је бик провалио тур и натакао их на рогове, фићфирићи који у место бику, забоду своју оству којем од послужитеља у леђа или на друго које осетљиво место, итд.

Усред вике и дерњаве зачу се један нови звук трубе. Слуге и незвани изиђоше, на попришту остадоше само коњске трупине. Лаганим и поносним кораком уђе у арену еспада, да дохака бику, који је толико крви већ про: лио, своје и туђе. Ако је еспада чувен са своје храбрости и вештине, њега поздравља светина са великим урнебесом и пљескањем ; иначе се показује неповерљива и хладна према њему. Еспада се поклони председничкој ложи, држећи у руци мач покривен црвеним огртачем, тако да се само балчак види, молећи тиме за дозволу да сме убити бика. Лаким скоком потрчи затим према бику и почне га дражити црвеним огртачем, испод кога увек стоји сакривен мач, каб мотка на застави. При првој игри одмах ћете опазити да је други јунак дошао, који се од свију досадашњих као небо од земље разликује. Кад бик на њега натрчи, он се много не уклања, пусти бика да. протрчава ударајући у првени огртач, не мичући се са свога места; бик облеће тако около њега у малом кругу, а он се. са њиме титра као са јагњетом, · пуштајући га по који пут и се леђа ла га напада, Ова игра траје неколико минута; затим, еспада баци првени“