Srpski književni glasnik

908 ОРпски Књижевни ГЛАСНИК.

— Не бојте се; лухови су милостиви, звезде нас штите, и последње жртвовање црнога овна одобровољило је Онога.

— Кво, донела сам ти оно што сам е тако тешком муком набавила. Купила сам га од једнога од оних копљаника који су опљачкали леш. Она извади нешто испод огртача, и Мержи виде како се заблиста сечиво једнога мача. Старица га узе и принесе га пламену да га разгледа.

— Небу хвала, сечиво је крваво и зарђало! Јест његова је крв као крв китајске аждаје: оставља на челику траг који ништа не може уништити.

Опа је гледала сечиво, и било је очевидно да. је госпођа под копреном у превеликом узбуђењу.

— Гледај, Камила, како је крв близу балчака. Ударац је можда смртоносан.

— Ова крв није из грца; оздравиће.

— Оздравиће 7

— Да, али да падне у неизлечиву болест.

— Какву болест“

— Љубав.

— Ах! Камила, говориш ли истину 2

— А кад ја нисам рекла истину кад се моја про.

рицања. нису пепунила 7 Нисам лп вам казала. да ће се духови борити за њу... Нисам ли баш на оном месту где ће се тући закопала црну кокош и мач који је свештеник благословио 7

— То је истина.

— Нисте ли ви сами пробили“ кроз срце лик његова противника, и на тај начин управили ударце човека за кога сам употребила своју науку ?

— Да, Камила, ја сам пробола кроз срце лик Коменжев; али кажу да је он.'умро од ударца у главу.

— Нема сумње, челик га је ударио у главу; али, ако је умро, није ли то зато што се усирила крв њеroBa српа 7

Госпођа под копреном није могла ништа. да одго-

вори на овако поуздан закљунак. Она ућута. Старица је ~

3

Ja 47