Srpski književni glasnik

• • » Ke, Стање ДАНАШЊЕ СрпПске Књижевности. 929

шена сваке љубазности“, тако да је нама данас скоро чудне да се тако могло говорити о роману који ми толико поштујемо, а Флобер му је одговорио једним писмом у којем се правдао али и захвалио своме критичару, у којем је, како је сам Сент-Бев после рекао, „показао толпку узвишеност духа и карактера да је сваког обвезао на још веће поштовање“, и уопште „изишао из целе препирке много већи господин него што је био“. Слично се понашао г Г. Шантић, Он није излазио пред публику са својим осесћајима увређена песника, него је ћутао, и послушао критику, променивши правац који је она осудила. Дај, Боже, да оваквих примера мудрости и разумевања које је Г. Шантић, показао више буде; они праве здраве односе књижевне, они чине част књижевности у којој се појаве. — На крају овог говора о утицају и важности наше критике, додајмо још једну примедбу, без тражења згодног прелаза за њу. У извесним нашим просвећеним крутовима књижевна критика се често мало цени, у круговима научничким мислим. Дешава се да се она сматра као неозбиљна п лака ствар, недостојна да у начелу издржи поређење са тешким и озбиљним радом на науци. Те који тако мисле, ја нећу уверавати о противном, ја могу само жалити што они пристају уз овако непрћ·вично мишљење. Један од највећих научника нашега времена — нека ми се допусти да само ово кажем Гастон Парис није јамачно уложио ни мање интелигенције, пи мање рада, ни мање обазривости у свој фини есеј о Сили-Придому него у своје најкоректније научничке едиције старих француских текстова...

Толико о стању данашње наше књижевности. Ја сам мислио да се на крају укратко осврнем и на преводну и научну књижевност, и на стање наших књижевних листова, књижевних установа и нарочито књижевних фондова, али, због изузетне краткоће рока који ми је за писање овог извештаја дат, нисам то могао учинити. Ја вас молим да ме за то извините, господо.

Павле Поповић. 59