Srpski književni glasnik

• * ~ Позоришни Преглед. 947

—_—_—

4

тије, којој има да захвали што је у зрелим годинама

«ЖКиебекао оно што је толико ретко: да оствари најлепши сан из своје младости (још као ђак у Оксфорду почео је Есхиловим Агтамемноном) — Бенсон је био срећан да нађе потпоре у увпђавних људи. У појединим местима образовали су се одбори за помагање класичне енглеске драме и Бенсовових предетава и личности врло различних положаја слагале су се на скуповима све у идеји, да је ваљано путничко позоришно друштво, са одабраним репертоаром, једна од најмоћнијих културних полуга. Поред маркиза Даферина, некадашњег амбагадора и индијског вице-краља, на пример, један свештеник у Белфасту најердачније је поздравио Бенсона, за чије се напоре, вели, мора интересовати сваки свештеник, јер „чистота у књижевности значи чистоту у животу“. Бенсон је пред таквим скуповима отмених људи развијао своју основну мисао, да је драма демократска уметност, пошто јој је прави залатак да подигне и одушеви народ, да му пружи уживање које је племенито. Он не да да драма постане монолог академски образованих људи, нити оних који се поводе за пролазним модом раскоши и фриволности, нпти, најзад, трговачко предузеће.

У чем је Бенсон још за угледање, то је његов редитељеки и професорски рад. Не задовољавајући се инсценисањем Шекспирових дела, од којих су нека привукла заслужену пажњу, он младим људима које у путовањима прикупља, предаје у некој врсти путничког конзерваторијума, драматурију и дикцију сваког дана по два сахата. Како је врло вешт у образовању младих глумаца п глумица, имао је у том раду очевидног успеха, јер су многи данашњи лондонски прваци „стари Бенсонијанци“.

Ако би се у нас, по овом угледу, прикупило ваљано позоришно друштво, ако би се помоћу Народног Позоришта, као његов агент, пристојно снабдело, ако би му се одредио репертоар по превази из народних комада са неколико страних класичних, ако би се организовали одбори од заузимљивих људи по свима местима која ће

: 60%