Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
3»
1
Поред тебе ходим и враћам се с тобом Најсрећнијем часу само срцем вођен. Наша млада љубав родила се тада, Тада сам за живот и ја био рођен.
Знаш обману слатку, онај свети занос, Кад смо прву љубав пријатељством звали, Кад смо осећаје у дну срца крили, И животу смис'о и нов позив дали.
А сад нигде краја љубави и тузи... Ал се нове жеље, тако чудне, роје. Несрећни смо оним што садашњост пружа, А пред нама дани неизвесни стоје.
9
–
Јеси л дошла старе да походиш дане, Што, с љубављу нашом, још живе и трају 2 Да ли ти још душу успомене хранег Шта си ново срела у свом родном крају г
Шта је искушење учинити знало
У твом младом срцуг Кад се Богу молиш, Да л' утехе тражиш, је л ти среће мало, Кајеш ли се икад због тога што волиш2