Srpski književni glasnik

L.A

~

Наш МеЕЂУНДРОДНИ ПОЛОЖАЈ, 133

које би се у миру примењивале и поступно шириле, подржаване увек споразумном акцијом балканских народа, а на првом месту Срба и Бугара, ићи аутономији —- то је политика коју треба да води Бугарска у толико пре, што се једино њом може достићи искрен политички епоразум са Србијом, па онда и са осталим балканским државама, Румунијом и Грчком. А таква је политика, по тврђењу Др. Данева, у свему противна прокламованој „националистичкој“ политици, у име које је, као њезина „неизбежна фаза“, и ловедена на управу државну данашња влада противно вољи народној. У току од две и по године данашња је бугарека влада потпуно демантовала и своју „ратоборност“ и своје националистичке идеје, па је прихватила политику коју је водио његов, Др. Данева, кабинет. Као родољуб, он би се томе могао само радовати, кад би и унутрашњи послови ишли како треба.

Прелазимо преко критике ових унутрашњих послова, јер се нас у овај мах тичу само изјаве које се односе на спољну политику Бугарске. За нас је, с тога, од значаја мишљење Др. Данева о српеко-бугарским односима с погледом на Маћедонско Питање. Говорећи о њима, Др. Данев је констатовао да они нису онолико срдачни колико би то требало с погледом на крвне везе и заједничке интересе оба народа. Што је ово овако, не криви у свему владу, јер зна да неповерење, годинама сејано и потхрањивано између два народа, не може одједном да се расеје. „Да се постигне потпун споразум у свима питањима, подједнако драгоцен за оба братска народа, требаће да се упрегну у посао сви добри синови Србије и Бугарске. Не губимо наду — тако је завршио Др. Данев — да ће нова формула о Маћедонском Питању, од нас искрено усвојена и проповедана, прокрчити себи пута и у Србији.“

То су, у главном, идеје о бугарској спољној политици у свези се Маћедонским Питањем и српеко-бугарским односима, што су их, у својим говорима, заступали најугледнији представници опозиционих партија у Народном