Srpski književni glasnik

150. Opncgm KmmxxkEBHH IaACHME.

вином монархије, с Аустријом, и одобрити предузете мере према Србији.“

Ова и оваква изјава председника угарскога Министарства поздрављена је од целога Угарскога Сабора једнодушно ес изузетком народносних посланика. Овакав једнодушни поступак Угарскога Сабора после оних познатих манифестација у Пешти и Београду за Србе, а противу Аустрије, обара готово све илузије о пријатељевању Срба и Маџара, о њихову еманциповању од Аустрије и пангерманизма. Довољан је био један озбиљнији напад на Србију, па да се и Угарска кроз свој Сабор солидарише с Аустријом. То утврђује само оно уверење да докле год Маџари у својој отаџбини не изједначе са собом немаџарске народности, докле им не даду сва права која и они имају, да се на Маџаре не може рачунати. Па и кад то буде, Угарска ће се искрено здружити са Србима, па и са Јужним Словенима, само онда кад буде и сама самостална, кад осети шта значи бити осамљена, кад буде морала рачунати на потпору Јужних Словена.

Балканским народима је ово добра лекција. За Србе и Бугаре нарочито је добра. Маџари су до сада стално били против Срба, а Бугаре су увек помагали, нарочито у оно доба кад је Стамбулов имао тешкоћа око избора кнеза Фердинанда за бугарског владара. Али, нека сутра Аустрија почне стварати тешкоће бугарској трговини (као што је то већ чинила пре неколико месеца), нека дође до каквог царинског сукоба с Аустријом, традиције Угарске ће се променити, солидарисаће се Угарска опет с Дустријом као ово сад што је урадила. И зато треба тражити пријатељства између себе, а не код онога који Словене унутра угнетава, а споља помаже оне који Словене угнетавају. Све је очигледније да су Јужни Оловени, а Срби и Бугари у првоме реду, окружени са свих страна само непријатељима и неискреним пријатељима. Све се више утврђује да ће они бити прве жртве њихове.

Инострани,

| |