Srpski književni glasnik

СВЕТИ ЛАИМО МОРЕПЛОВАЦ.

(Крај.)

Ускоро је јунак подјармио духове овог разбојничког народа. Јелног дана, у брандицијским водама, једним скоком нашао се он на ђеновеском бродићу, и, одвојен од гусарског брода једним таласом, држао се чврсто на непријатељском мосту, борећи се сам против четрдесет оружаних противника, задајући им грозне ране обарао их је мртве као снопље, сузбијајући оне који су преостали, док није стигла помоћ да доврши победу. После овог славног огледа, кефалонска дружина изабрала га је бурним клицањем за вођу, и делу ноћ гостили су се на задобивеној лађи према светлости грчке ватре, и пили кипарско вино уз многе разузлане песме.

Лаимова срећа брзо је напредовала и цвала. Сви гусари Средиземног и Црног Мора, привучени његовом славом, дођоше да увећају његову флоту. Он постаде на мору моћнији од краљева и република. Заносила га је страшна лакомост за биткама и опасностима: из разметљивости запалио би галије шпанског краља натоварене златом, и ишао да баца стреле у Маламоко. Момчад му се покораваше слепо: слушајући његов глас пролазили су кроз ватру, нападали су на шуму од копаља, зубима су се хватали за дуварове талија, скакали на зидове испод млазева врелог уља. Он је пљачкао острва у Архипелагу : одводио је чопоре говеда и коња, камиле, тканине, вино, жито, драго камење и злато; ништа не задржавајући за себе, све расипајући међу своје присталице.

Једанпут је гонио један брод са три стотине најлепших девојака из Грчке и Ђурђијанске, које је купио и однеговао један багдадски трговац; стигао га је у водама Хиоса, и заробио. После тога у вече, пред једним