Srpski književni glasnik

ЗМАЈЕВА ЛЕКТИРА. 201

Једну или две песме Пушкинове, једну Фофановљеву и Гајблову („После десет година“ у Мостарској „Зори“) превео је Змај по мојој молби и препоруци. А једном ми је писао (из Загреба) и искао да му пошљем у оригиналу неколико песама великог кнеза Константина Романова, да их преведе. Ја сам одабрао неколико згодних песама и послао их, али не знам да ли је Змај што од њих преводио.

Прилике у којима је Змај цео свој век провео, нису биле повољне за сталну, интензивнију, систематичну лектиру, — онакву каква је потребна за писца који би хтео да је вазда у живом додиру са облашћу вишег духовног живота и уметничког стварања. Ја не мислим да је непрестано, одвећ интензивно читање туђих производа искључиви услов за стварање песничких обличја и мисли, али је оно ипак, поред осталога, неопходно по требно нарочито код писаца оних литература и народа, где је виши духовни живот још слабо развијен и где књижевни радник у друштву и у домаћим књижевним производима не налази довољно подстицаја за свој тво-· рачки рад. Но било како му драго, ја знам да је Змај осећао потребу да чита добре књиге и сазнавао кори сност лектире великих литерарних творевина. Ја сам врло добро запамтио да ми је Змај једном рекао — канда поводом његове лектире Тургењевљеве Кларе Милићеве или Песама у Прози — како он, читајући туђ добар песнички прозвод, добија подстицаја п градива за стварање својих производа који ни грађом, ни обликом не морају стојати у вези са књигом коју чита.

Но, и ако је Змај волео лепу и садржајем богату лектиру, и ако је сазнавао и признавао да она благотворно утиче на његов дух, на творачку моћ његову, он није имао могућности да јој поклања онолико времена колико би желео. То се код Змаја опажа и у младости, и у зрелим годинама. Ни школа, ни друштво српско за време прве песникове младости нису били способни да млада, за уметност и поезију одарена човека како треба спреме