Srpski književni glasnik

ИЗ КРАТОВСКЕ ОБЛАСТИ.

Кратовеска Област обухвата предео у сливу Повишнице, Табачке Реке, п велики део Злетовштице. На северу је ограничава предео Славиште и Бреза, највећи врх Лисеца, ва истоку Пониква, Зеленоградска Планина и Синковац; према југу је Овче Поље, а на западу се граничи Кривом Реком и Рудареким Сикором.

Цео овај предео испуњава једна засебна група планина, које се васлањају на Осоговију у родопској сиетеми, одакле полазе три венца под разним именима, који се према југу поступно енижавају.

Кратовска област је у главноме нагнута према југозападу и услед тога се сва насеља у вишим крајевима зову горња или планинска села, а народ планинци, насупрот осталим нижим. селима, која су позната под именом доња или пољска села. Осим тога, постоји и назив Шоплук, који обухвата северне подгорине Лисеца и криворечку жупу Славиште.

У овако ограниченом пределу истиче се толико ра-· зноликости, како у типовима људи, у ношњи, начину одевања, у мишљењима, погледима на свет и живот, тако и у разним друштвеним особинама, да нам кратовека област представља један редак пример, где се на релативно малом простору издвајају три правца, три засебне културе са својим специјалним особинама, које се у многоме разликују једна од друге. Узрок овим појавама треба тражити у конфигурацији и пластици земљишта и социјално-друштвеним приликама; исто су тако комуникациона средства, поједине миграције и разни други узроци од велике важности и утицаја на физичке и етничке особине једнога народа. Ако узмемо кратовеку област као целину, видићемо да се поједини њени крајеви у свему битно

Ји Х ra