Srpski književni glasnik, 01. 07. 1906., str. 50

ФЕБРУАРСКО СУНЦЕ.

Фебруарско сунце благом ватром грије, Рађају се руже и љубице модре; Моје срце гори и све јаче бије Као да би хтјело да на свјетлоет продре;

И к'о млади путник дому гостопримном, С лептирима златним да полети с грана У висине плаве и поздрави химном Овај благи огањ васкренијех дана.

, O, na MH je 'вако да у души сија Дуго срећа ова, мир и радост тија А да нисам сужањ који сунца иште!

Но, ја знадем добро: с првом ноћном сјени Одбјегнули јади вратиће се мени Као црне птице на своје ноћиште.

ДЛЕКСА ШАНТИЋ.