Srpski književni glasnik

32 СРпСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Код Гетеа, који заузима једно од најугледнијих места у светској књижевности, а несумњиво најугледније место у немачкој књижевности, долазе поред тих особина, више или мање заједничких свима великим људима, још и друга преимућства која чине да је његово представљање и изношење жена од нарочитог интереса. Поред великог дара који га је учинио славним човеком у правом смислу речи у доба кад му је било тек двадесет и пет година, и који би сам био довољан да симпатија женског света буду на његовој страни, Гете има још неколико истакнутих особина које су те симпатије могле само појачати.

Он је, пре свега, до своје дубоке старости угледна, импозантна појава, „леп човек“ како би се то рекло обичним језиком. Поред многих слика и кипова који представљају песника и на којима се то јасно види, интересантни су у том погледу и многобројни искази сувременика, међу којима се 'нарочито истиче одушевљен опис Хајнеов у првој књизи „Романтнчке Школе“. „Склад између личности и генија какав захтевамо код изванредних људи, налазио се потпуно код Гетеа. Његова спољашња појава била је онако исто значајна као и реч која је живела у његовим списима; и његов је стас био хармоничан, јасан, весео, племенито одмерен, те се на њему могла проучавати грчка уметност као на каквом уметничком делу класичне старине... Очи су му биле мирне као у каквога бога. У опште је одлика богова да им је поглед сталан и да им очи не лутају несигурно тамо амо... Ту су особину имале и очи Наполеонове. С тога сам ја уверен да је он био бог. Гетеово око је остало онако исто божанско у његовој дубокој старости као што је било у младости. Време му је, истина, могло покрити главу снегом, али је није могло савити. Он ју је увек носио поносито и високо, и кад је говорио, растао је све више и више, а кад би пружио руку, изгледало је као да прстом може прописати звездама на небу пут којим би требало да иду...“ Екерман уверава да је Гете остао леп чак и пошто је издахнуо. Пошто је подробно описао како је изгледало