Srpski književni glasnik

36 СРпсКИ КњЊИижеВНИ ГЛАСНИК.

Гете је због своје моралне слабости у том погледу довољно осуђиван и за живота и после смрти, и ту га је збиља лако осуђивати; само треба при том имати на уму да су понекад читава дела или најлепша места у њима — да о песмама и не говоримо — постала само с тога што му је било потребно да да одушке својој грижи савести због неверства, и освети своје напуштене драгане бар у поезији кад им не може дати задовољења у животу. Позната је ствар да за трагичан свршетак неверних љубавника у његовим ранијим драмама: Вајслингена (у „Геду од Берлихингена“), Клавига, Фернанда (у „Стели“) треба тражити објашњење у тој грижи савести-због свога неверства и потреби да себе казни на који било начин. На овоме је месту од интереса само то да је Гете добро познавао и жену у њеној љубави. |

Али тако исто треба поменути да је Гете добро познао и жену као мајку, и то с најбоље стране. За то му је обилато дала прилике његова мајка Катарина Јелисавета Гете. Удата врло млада, од седамнаест година, за човека који је за двадесет и једну годину старији од ње и који јој је сушта супротност и по нарави и по навикама, она сву своју милошту преноси на свога првенца Волфганга. Многе тешке часове учења које синчић проводи са вазда озбиљним и строгим оцем заслађује увек весела мајка разним лепим бајкама, наученим и измишљеним, ужива што је он за време причања гута својим крупним црним очима и нарочито се радује кад је прекине у причању да нагађа свршетак. Она кроз цео свој дуги живот спада у највеће обожаваоце свога сина, никад јој не пада на ум да захтева од њега макакве жртве, проводи усамљена своју старост у Франкфурту, и пресрећна је кад и он понекад дође тамо да проведе с њом који дан.

Тако исто је Гете имао прилике да још у родитељској кући позна с најбоље стране и жену као

сестру. 'Од петоро деце која су после њега дошла на ·

свет помрла су врло рано сва осим сестре Корнелије, која је само годину дана била млађа од њега. Та му је