Srpski književni glasnik

крила исти

ЖЕНА У ГЕТЕОВОЈ ПОЕЗИЈИ. 39

повраћено здравље повратило вољу и да живи и да ради, он се својски предаје и послу и уживању. Та пробуђена потреба за јачим животом и уживањем савладала је у њему и негдашњу одвратност према игрању. Он сад неуморно игра, али не одмах у салонима и са отменим дамама, већ у предграђима и са — слушкињама. Да се живахни и весели Гете умео прилагодити тој чудној средини, не треба нарочито доказивати, као што је извесно и то да му том приликом нису измакле ни карактерне црте његових дама. — Да поменем, најзад, још један случај из времена његовог бављења у Италији, а нарочито другог бављења у Риму. Као што је животни нагон избио мало јаче у Лајпцигу после стеге у очевој кући, и у Штрасбургу после дугог боловања, тако исто избија код њега животна снага свом силином у Италији, после дуге неприродне везе са знатно старијом и слабуњавом Шарлотом фон Штајн. Он за време свог другог бављења у Риму не бира много задовољства, а нарочито не пази с каквим се женама проводи и како се проводи. — Не треба међутим сматрати да су ова три случаја усамљена и ла Гете није имао прилике да и иначе позна жене с горе стране. Они се само јаче истичу у његовом животу и више осећају у његовој поезији од других случајева. Као што је познанство и дружење с Беришем оставило, између осталога, видна трага у „Фаусту“, а нарочито у циничним Мефистофеловим погледима на жену — довољно је сетити се само његовог познатога савета ђаку о томе како као лекар треба да поступа са женама — тако су и доцније искуства из Штрасбурга и нарочито доживљаји у Риму оставили видна трага у некојим женским типовима његових дела.

Гете је дакле имао прилике да позна жену и с најбоље и с најгоре стране, имао је прилике да је позна у свима њеним односима, и уз то је познавао жене свих друштвених редова. Већ би само то познавање могло довољно објаснити зашто су његови женски типови обично срећно изабрати и добро погођени; али треба поменути