Srpski književni glasnik

46 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

У осталом, Тен је то изреком признао, у једном писму из своје младости!: „Постоји једна метода много виша, много јаснија, много поузданија него обична метода којом нам замарају уши од првих часова из филозофије, то је метода Спинозина“.

Па не само у приватној преписци, већ и у свом предговору Тиша Ливија, он се, тако исто, изреком позива на Спинозу: „Човек, вели Спиноза, у природи није као царство у царству, већ као један део у целини, и покрети духовног аутомата, какав је наше биће, уређени су онако исто као и покрети у материалном свету у коме се оно налази... Човек није ништа друго до машина са предвиђеним покретима“.

Али, Тен није остао при Спинози; бар, други су утицаји дошли за његовим: најнре Хегелов, који се нарочито види у другој фази Тенове доктрине, наиме у његовој теорији о узајамној зависности састојака једне цивилизације и о сталној еволуцији књижевности и свих ствари (Предговор првом издању Огледа).

У овој другој фази, Тен је још увек рационалист и апстрактан: он неће да описује, он хоће само да филозофира, по сопственим речима. „Да би се познао човек, вели он, није довољно нагомилавати опажања о њему, него треба открити његову основну снагу“. Познати, дакле, један предмет, за Тена, значи открити његов узрок, који једини интересује филозофа.

Ова је друга фаза Тенове доктрине најпре у идеји да су „сви делови једне групе солидарни и комплементни међу собом, тако да сваки од њих претпоставља остале“. Она је, затим, у идеји о сталној еволуцији, то јест да су „осећања и лепоте свакога века производ њему својствених околности, и да дух људски тече тако са догађајима као река“.

Ако се не варам, то није ништа друго до Хегелова мисао да „сваки народ, свака цивилизација, сваки пе-

Т Преписка, 1 свеска, стр. 48, писмо од 22 фебруара 1849.