Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 959

преглед, сведен на педесет страна текста, при чему се махом користио разним специјалним студијама о појединим књижевностима, књижевним периодима и писцима. Г. Мурко је први покушао да да општи нацрт југословенске књижевности као целине. проучавајући поједине књижевности у заједничким периодима. То уопштавање и систематизовање у већини случајева је успело, али на неколико места изгледа усиљено и намештано. Главним идејама и у појединостима грешака нема. Овдеонде, када је реч о српској књижевности, промакло са неколико омашака (Јакша Игњатовић, Светислав Ранковић). Не само за странце којима је ова књига намењена, но и свима Југословенима добро ће доћи овај врло прегледан покушај синтетичкога представљања њихових књижевности. ЈЕ

„Из живота НАРОДА РУМУПСКОГ“. — Румунска Академија Наука није до сад имала нарочити Зборник, у коме би, као наша Академија у Етнографском Зборнику, издавала фолклорно градиво из свога народа, и ако иначе Румуни нису занемаривали фолклор. Наша је Академија, на предлог Г. Стојана Новаковића од 9 марта 1892 године, издала прву књигу свога Етнографског Зборника. Румунска је Академија то учинила тек ове године, почевши издавати збирке фолклорнога градива и студије о њему у нарочитим свескама под насловом „Из живота народа румунског“. (Ол мтеаја ророгиш готап, сшесеп 4 5 ша). Разлози за издавање ових збирака били су у томе, што су последњих година слате Румунској Акадебији богате збирке из народне литературе. Од њих је понешто и наштампано у аналима Академије. Но све се збирке нису могле ту наштампати, јер су анали били намењени више студијама него збиркама, те су ове збирке и ако су марљиво прикупљене, биле у опасности или да се изгубе или да буду растурене по часописима и листовима, где би остале сахрањене и заборављене. Како се прошле зиме јавило повише добро сређених збирака народне литературе, то литерарни одсек Академије реши 15 марта да предложи Академији да установи специјална издања како за збирке народне литературе, тако и за обичаје, празноверице, игре и за све оно што је манифестација душевног живота народног. 26 марта Академија усвоји овај предлог и на тај се начин створи ово издавање збирки градива из народа, од којих су изашле до сад три