Srpski književni glasnik

КРАЉЕВИЋ МАРКО. 45

Нд

жени свијет. Били су тако чести типови обијесних харачлија и силеџија, као Арап прекоморац, кога „Косово и поји и храни,“ или онај под Солуном, што иште:

све на двора по јалова овна, по фуруну хљеба бијелога,

и по товар вина црвенога,

и по кондир жежене ракије, и по двадес жутијех дуката, и по једну лијепу дјевојку, ја дјевојку, ја невјесту младу. којано је скоро доведена, доведена још нељуољена,

Е " о = 4

ДЕ Ри каза

Сјетило се само злогласног Бика Рудничког из првих времена прошлог стољећа! У тим данима Марко је могао да стече љубав народну, штитећи га од тих ____ бијесних силеџија, чувајући своје поданике, свој народ. | Он је- у то доба, можда, бивао строг, неумољив против зулумћара, прогонио их, убијао, да његов народ види, да га Марко не да. И то му је могло задобити љубав народну и очувати име. Јер ми одиста видимо Марка тако често као бранитеља потиштених, као једину узданицу сиротиње. „Тешко Србљем, гдје им није Марка“, тај значајни завршетак пјесме „Турци не даду пити у славу Божју“! казује нам врло много, као и завршетак друге једне п;есме:

Па с

Бог да живи Марка Краљевића и његову остарјелу мајку,

која нам је јунака родила,

да нас јунак од Турака брани.

или:

Бог да живи Краљевића Марка, који земљу од зла избавио, који сатре земљи зулумћара.

Уз то, можда, његова снага, лично јунаштво задивљавало је све, с којима је долазио у додир, па је и то давало довољно материјала за добар глас његов. И онај

1 Тих. Остојић: Краљевић Марко у народним песмама, П, Нови Сад 1904. стр. 13.