Srpski književni glasnik

908 Српски Књижевни Гласник. То мирно станиште поста у неку руку светилиште, и одлични људи врвели су да му се поклоне са свих страна земљиног шара. Временом, па славни романсијер не могаде више излазити у своју свакидашњу шетњу, било сунца било кише, него је седао у своја колица и возао се дуж зелених ливада.

У суботу 15 маја дувао је оштар, хладан ветар са истока, али Мередит нехтеде оканути се своје уобичајене шетње. Тада јако назебе, доби грозницу, те се мораде послати по лекара. Другог дана би му још горе, и у понедељник стање му се погорша и тој мери, да позваше краљевог лекара сер Томаса Барлова. Све што се по науци може учинити, би учињено, али без користи. Велики писац био је на умору, и он је то знао, али се смрти није бојао.

Много пре тога он је писао: „нико не треба да мисли да је смрт нешто горе, него кад се пређе из једне собе у другу.... Надам се, да ћу моћи умрети насмејавши се својски, као она стара Францускиња. Попа јој дође наричући око ње њеног спасења ради, а она му исприча најнепристојније приче које је знала, па издахну. Природин творац и човечја природа воле шалу и, верујте, радије ће слушати њу, кад се приближи крај, него званично мрмљање. Пустите нас да верујемо у једног срдачног . Бога — оног који се више воли него што га се боји.“

У понедељник пре подне његова унучад донеше му пуно белог лозара, његовог омиљеног цвећа. Али он је нагло опадао. На сахат пре смрти затражион цигарету, а у три и по у уторник у јутру 18 маја он тихо уздахну. Уз њега су били ћерка му и син. По његовој изречној вољи тело му је било спаљено, и 22 маја у суботу његова кћи метну урну са пепелом свог оца у гроб поред његове жене Марије. Истог дана би одржан и помену вестминстерској цркви у част великог човека кога нестаде.

Х = х

Тешко је замислити да су Дикенс, Текере, Раскин,

Карлајл и Џорџ Елиот били Мередитови пријатељи и