Srpski književni glasnik

_ Ситни Прилози. - 921

17 септембра могао предузети маршавање ка Нишу, где се међутим беше сераскер јако утврдио и појачао своју војску опет на 40.000 људи, одморним трупама из Софије. Маркграфу је ипак пошло за руком, јер није имао више од 17.000 људи, пошто му преко 1000 њих остаде болесних у Баточини и Јагодини, да Турке 24 септембра 1689, једним колико смелим толико и вештим заобилазном маневром, потпуно потуче, да Ниш освоји и продре преко Приштине у Качаник, Скопље и Призрен.

И у војии идуће године одиграли су се важни догађаји у Јагодини. У Турској је новембра 1689 била извршена велика промена. Неспособни велики везир Мустафа-паша Радостли беше збачен и то достојанство дато Мустафи Ћуприлићу, трећем великом везиру из славне _ породице Ћуприлића. Он се пун жудње спремаше преко зиме за рат против Аустрије и већ маја 1990 отпоче операције са једним делом војске против Ердеља, а из Босне

против Хрватске. Он сам у јуну пође на Ниш са 50.000 људи најбоље војске.

Царски главни заповедник маркграф Лудвик световаше цара због оскудице у новцу и људима, да се у Србији ограничи само на држање Београда; Ниш и сва земља јужно од Саве и Дунава да се уступи и теку Ердељу, Угарској и Хрватској да се изађе насупрот Турцима. Али цар не усвоји овај предлог, већ реши да Ниш треба одржати, а Јагодину одреди као збориште за војску која треба да га брани. Тако се у току лета искупе код Јагодине све царске трупе одређене за ратовање у Србији. Али то беше свега око 11.000 људи.

26 августа 1690 дође у Јагодину маркграф Лулвик, а већ сутрадан сазове све присутне генерале у ратни савет, коме стави питање, да ли војска треба да иде напред ка Нишу или натраг у Ердељ. Ниш је био од 12 августа опсео велики везир, у Ердељ пак беше дошао Емерих Текели са 16000 људи (мађарских усташа и Турака), а турски регенат Мезоморто беше се појавио са ратном флотилом код Видина, тако да је била опасност