Srpski književni glasnik

46 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

постала је стварност. Царевини је потребан један чувар који ће непрестано бдити: Едварду УП пала је у део та служба. По нагону, као послуга на броду који је дохватила бура и енглески народ — који је у Грансвалу осетио страх од пораза — прибија се око свога крмара. Краљ заступа изван земље интересе Царевине и трговине, без којих не би могло бити Енглеске; министри имају своје дужности, а Краљ своје, тачно обележене, и он дивно отправља: он је амбасадор Британске Царевине.

Кад је Едвард УП примио суверену власт, Царевина је била пољуљана и Енглеска без пријатеља. У Немачкој је јавно мњење симпатично наклоњено Бурима; Цар се сећао свог чувеног телеграма недавно упућеног Кригеру; њега је свакако мамило да спречи Енглеску, да наметне мир или да се користи ратом. Русија је наилазила свугде, на Босфору, у Персији, у Кини, на Енглеску која јој спречава излазак на слободно море. Француска се имала да свети за скорашњу увреду у Фашоди; она се сећала завидљивог противљења Енглеске њеном коло-· нијалном ширењу на Нигру, Конгу, Нилу, Меконгу: она је могла обновити Египатско Питање, добити какву залогу, склопити континентални савез, лигу неутралних. И доиста, за будуће историке биће чудно како се народи, који су имали да се пожале на Енглеску, нису користили том приликом, те да ставе границе њеној царевини и њевој поморској супрематији. У чувеном интервју Пашу Тегестарћ-а, Виљем П приписује себи у заслугу што је, у тој решавајућој кризи, спречио Француску и Русију да интервенишу и што је одбио руске заводљиве предлоге. Г. Делкасе тврди да Енглеска има Француској да захвали што се одржао мир у Европи. Но тај ће се спор расправити тек кад архиве буду проговориле. Било како му драго у осталом, тек значај те кризе у европској политици није претеран; бојазан Енглеске и њени изредни напори да ублажи главну судбу имали су одлучног ути. цаја на њену политику.