Srpski književni glasnik

Полит чки ПРЕГЛЕД. 149

Поред овога спремљен је и један меморандум, који ће се предати потписницама Берлинскога Уговора. У њему се излаже питање црквено и позивају се Силе да се умешају, јер је овим новим законом повређен 62 члан Бер„линскога Уговора, који гарантује слободу свима вероисповестима у Турској.

Докле се Патријаршија труди у Цариграду, а њени органи у унутрашњости Турске да митинзима, протестима и другим радњама покажу шта ће све бити ако се почне и примењивати нови закон о спорним школама и црквама, дотле турска влада чини своје. Њени органи унутра чине оно чим се требало почети пре него је закон изгласан, прибирају податке о тим школама и црквама тврдећи да ће применити дословце закон. Султан, пак, примио је у аудијенцију после Патријарха и Бугарскога Егзарха, који се ту скоро, после вишемесечнога бављења у Бугарској, вратио у Цариград. Егзарх је прочитао један говор Султану у коме му је захвалио у име Бугара отоманских поданика „који су срцем и душом одани уставу, за високо благовољење које је Њ. В. Султан показао, санкционисавши закон о спорним црквама и школама, и тиме заштитио наше привилегије и права на школе и цркве, наш језик и нашу народност, допустио да Бугари могу улазити у државну службу...“ Мехмед У је одговорио једном пригодном кратком речи на овај турски комплименат Егзархов.

Хаки-паша је постигао што су хтели Млади Турци. Бугари су задовољни, а Грци су и у губитку и у срџби.

Једна грчка статистика даје овакав списак спорних школа и цркава. До сада 191 цркву су приграбили Бугари; 45 их је затворено (власти су их затвориле), а 37 су спорне. А са школама је овако, 126 школа су приграбили Бугари; 34 су власти затвориле, а 100 су спорне. Према таквој статистици, кад се почне расправљати питање о њима, турска влада мора подићи 273 цркве и 200 школа. Од 1872 године, када је установљен Егзархат, Патријаршија је губила своје цркве и школе овако. Године 1872 из-