Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 63

вито (то јест има и патријаршиста и егзархиста), спорна црква или школа припашће ономе делу становништва на чије су име школа или црква уписане, под условом да тај део становништва не представља мање од једне трећине целокупнога становништва. Ако тај мањи бро; не представља трећину целокупнога броја становника, црква или школа припашће ономе већем броју становника, а влада ће мањини сазидати цркву или школу“.

Овај закон је био повод за једну оштру дебату у Скупштини. Грчки и српски посланици били су сви противу њега. Грчки посланици су доказивали да је нови закон, као што смо и раније на овоме месту писали, противан Шеријату. Кад се приступило гласању грчки и српски посланици су оставили Скупштину предајући председнику писмени протест противу овакога поступања. Кад је по други пут дошло до гласања устао је посланик Мише, по народности Румун, и тражио да се 8 члан закона о спорним црквама и школама изостави. По томе члану закона никакве измене у питању о спорним народносним црквама и школама не би биле могућне, а неправо би било такву одлуку уносити кад у Турској има и других народности сем бугарске и грчке. Скупштина је усвојила закон, не водећи рачуна о томе што седници не присуствују српски и грчки посланици, а с изменом коју је предложио Румун.

Васељенски Патријарх је одмах протестовао код Султана и Великога Везира, предавши један мемоар о овоме питању. У томе је Патријарх изјавио да је озакоњавање овога предлога један политички акт од стране турске владе, али и један шамар за Васељенску Цркву и Грчки Народ. Патријарх прети да ће у границама закона противстати примени овогл неуставнога закона, јер законодавно тело нема никаква права да расправља питање о спорним црквама. Питање је чисто правничко, и долази у надлежност судова.