Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Сем тога, сви људи који виде прворедан, огроман значај рада на народној просвети, који јасчо схватају да нема нације и национализма без интелектуално и материјално подигнутога народа, са радошћу и задовољством ће читати ову добру књигу.

„ ПРИПОВЕТКЕ 3а ОМЛАДИНУ“. — Ван наставничких и ђачких кругова, код нас се мало зна о нашој врло обилној и активној педагошкој књижевности, која у сваком по: гледу заслужује да се 0 њој говори и са књижевне тачке гледишта. Још пре неколико година о тим књигама о васпитању младежи или намењеним младежи за читање редовно и са љубављу су говорили Г. Г. Јаша Продановић п Живојин О. Дачић, а сада се о њима ретко и помиње у књижевним часописима. Једна од тих књига која заслужује пажњу јесу и „Приповетке за омладину“ Г. Др. Стевана Окановића, које су у, другом издању, недавно изишле у Београду. Ове васпитне приповетке, које је писац по: светио „својим ученицама и ученицима“, и које су биле растурене по разним часописима и листовима, много више показују педагошке способности но књижеван таленат. Као педагошко дело ова књига свакако заслужује свој задатак. Карактеристично је за наше књижевне прилике да је ова књига имала 2030 претплатника, махом у малом ђачком свету.

О југословенским књижевностима. — Г. Тадија Стан. Грабовски је свакако међу Пољацима онај који се највише бави југословенским књижевним и културним стварима и најбоље познаје југословенски свет. Он је до данас публиковао неколико ваљаних и озбиљних радова о југословенским, нарочито хрватским писцима. Као ТУ књигу својих „скица и расправа из словенских књижевности“, он је издао „Мајпоузла Нопја Шегашт ројифтомо-5јомтапзјисћ“ (Краково, 1910; 49. стр. 89). Цела књига написана је поводом познатог дела градачког про фесора Др. Матија Мурка „Оезстећје дег Абегп з1дајаулзсћеп Глегаштеп“ (Лајпциг, 1908), о којој је било више речи у „Српском Књижевном Гласнику“. Г. Грабовски се није ограничио на анализу овога дела, но је бацио општи и критички поглед на целокупан рад Јужних Словена на пољу историје књижевности и књижевне критике. Нарочиту пажњу поклонио је стању словенских студија код Словенаца (дело је посвећено заслужном словеначком