Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

ЈЂУБАВ, од ИМ. ПОТАПЕНКА.

Дарја, од рода Кулибинових, госпођица у годинама, помало анахорета, светица у хришћанском смислу, оптимиста и опијена идејама које није показала да много разуме, исповеда теорију „снажнога човека“: то је човек који, ма како рђав изгледао, дубоко у себи носи клице доброга. И, једнога дана, кад је решила да се уда, нашла је „снажнога човека“ тамо где се нико ни!е надао, нашла га је у Бородачеву: цинику, пијаници, картарошу, фалсификатору, макроу, прељубнику. Почиње брак у коме се консеквенто манифестују и Дарјини и Бородачевљеви атрибути и квалитети; Бородачев се и даље карта, пије, врши прељубе и фалсификате; Дарја и даље, волећи га мистично и чудно, верује да ће се поправити, и стога му се све одобрава и све прашта. Она, загрејана толстојизмом, верује да је људска природа добра, да добро на крају побеђује зло, да је и Бородачев један „анђео кога су збацили с неба“, али да се он мора вратити своме јату. Идући за том својом идејом о Бородачеву, за којом ми никако не можемо ићи, Дарја, гледајући у њему оно што хоће, неће да види „Бородачева кога, на сам дан веридбе, затиче у загрљају са својом снахом, Бородачева који узима новац и минђуше Марте Кар: ловне, Бородачева који разорава Порфиријеву кућу. Међутим, ми никако не можемо да видимо оно што она хоће да види, и гледамо оно што видимо, и гледамо